Pločice velikih formata: 3 najčešće greške pri postavljanju!

Pločice velikih formata donele su pravu revoluciju u savremene enterijere...

Mala debljina omogućava im da se lako prilagode različitim površinama, a inspirisale su i brojna nova kreativna rešenja poput oblaganja kuhinjskih ostrva, šankova, klub stolova pa čak i trpezarijskih stolova. 

Napredni materijali i tehnike polaganja, omogućavaju dizajnerima i vlasnicima prostora da sigurnije eksperimentišu s različitim teksturama, bojama i oblicima pločica velikih formata. Rezultat je jedinstven estetski doživljaj i moderni, originalni ambijenti. 

Šta je pločica velikog formata?

Današnja tehnologija omogućava proizvodnju keramičkih pločica impresivnih dimenzija – čak do 3,2 metra u dužinu i 1,6 metara u širinu, sa različitim debljinama od čak tri do 12 milimetara.

Italija, kao lider u industriji keramičkih proizvoda, stoji iza ovih inovacija i postavlja standarde. Prema italijanskim nacionalnim kriterijumima, pločica velikog formata je ona čija kraća stranica prelazi 60 centimetara, dok debljina ne prelazi pet milimetara.

Ove pločice sve su popularnije i u Srbiji. S obzirom na velike dimenzije i malu debljinu, njihovo postavljanje je pravi izazov pa su nažalost, česte i greške. 

Koje su tri najveće greške u vezi sa postavljanjem keramičkih pločica velikih formata i zašto do njih dolazi?

1. Nije važno što podloga nije idealno ravna

Kod manjih formata, majstori su navikli da kompenzuju neravnine debljim slojem lepka. Za velike formate, ovo ne važi!

- Da bismo dobili trajnu i funkcionalnu oblogu od keramičkih pločica velikih formata, najvažnije je da se osigura besprekorno ravna podloga, da se koriste namenski lepkovi, kao i odgovarajući alati i tehnika ugradnje. Šupljine i neravnine na podlozi mogu da dovedu do pucanja pločica pogotovu kada je opterećenje koncentrisano na određene tačke. Zato je važno da pločice velikih formata postavljaju stručni izvođači jer oni dobro poznaju sve materijale i pritom imaju odgovarajući alat za sigurno rukovanje ovim veoma vrednim oblogama – objašnjavaju u građevinskoj kompaniji Mapei Srbija.

Kako kažu stručnjaci, pločice velikih formata se mogu postavljati na sve uobičajene podloge koje se koriste u građevinarstvu kao što su: beton, cementni estrisi, malterisane površine, gips-kartonski zidovi, hidroizolacioni slojevi, pa čak i stare keramičke pločice, uz uslov da se adekvatno izvrši njihova priprema. Važno je da je podloga ravna, bez pukotina, stabilna, potpuno očvrsla, suva i čista, kako nečistoće ne bi uticale na prianjanje lepka. 

Ako podloga nije dovoljno ravna, što utvrđuje majstor na terenu, pre ugradnje pločica mora da se poravna samoizravnavajućom masom, a sve pukotine u estrihu prethodno saniraju epoksidnom masom za monolitno zalivanje pukotina, sugerišu stručnjaci. 

2. Svaki malo „bolji“ lepak će da zalepi 

Da, neke vrste lepka će privremeno držati pločicu na mestu, ali za dugotrajnu i sigurnu ugradnju, potrebno je da se koriste specijalizovani proizvodi. 

Pločice velikog formata zahtevaju lepak sa posebnim svojstvima zbog njihove veličine i težine. Klizanje na vertikalnim površinama, odlepljivanje, a pre svega lom pločice su greške koje sebi ne smete dozvoliti!

-Postoje posebni lepkovi nove generacije koji su posebno osmišljeni za postavljanje keramičkih pločica velikih formata, tankih porcelanskih pločica, a mogu se koristiti i za mozaik i prirodni kamen. Ove lepkove karakterišu niža viskoznost i gustina, pa su poznati i kao „ultralaki” lepkovi, klase C2E i deformabilnosti S1 ili S2 – ističu u kompaniji Mapei Srbija i dodaju:

- Zahvaljujući tečnijoj konzistenciji lako se obrađuju što omogućava brže i lakše izvođenje. Ujedno, zbog smanjene težine, lepak ne utiče znatno na težinu obloge. 

Kako kažu, za ugradnju velikoformatnih pločica, bitno je i kako se nanosi lepak. Preporučuje se dvostruko nanošenje, na podlogu i na poleđinu pločice, koja mora da bude čista i otprašena. 

Pošto zadržavanje vazduha između lepka i pločice može da izazove pucanje, naročito pri tačkastom opterećenju, preostali vazduh u lepku mora da se istisne pritiskanjem površine pločica vibracionom pločom ili gumiranim gletericama.

3. Ne trebaju mi fuge, lepše je bez njih

Razumemo zašto mnogi veruju da bi pločice bez fuga mogle da izgledaju lepše, ali važno je shvatiti da fuge imaju važniju funkciju osim estetske. Pločice, bilo da su keramičke, porcelanske ili kamene, šire se i skupljaju zbog promena temperature i vlažnosti. Ako se postave direktno jedna do druge, bez dovoljnog prostora između, dugoročno može doći do pucanja.

Zato se pločice postavljaju sa međusobnim razmakom, a mase za fugovanje služe da popune taj prostor i pružaju adekvatan amortizacioni sloj koji sprečava oštećenja. 

- Širina fuge definiše se još u fazi projektovanja i zavisi od vrste podloge, dimenzije pločica, oblika površine, predviđenih opterećenja, primene odnosno od toga da li se radi o zidu ili podu, spoljnjem ili unutrašnjem prostoru, itd. Generalno, preporučuje se minimalna širina fuge od 2 milimetra. Što se tiče vrste materijala, za fugovanje velikih formata preporučujemo upotrebu dvokomponentne, dekorativne epoksidne fug mase – savetuju stručnjaci iz Mapei Srbija. 

Kada govorimo o estetici, fuge nude širok spektar boja koje mogu značajno da utiču na konačan izgled prostora. Iako su sivi tonovi tradicionalno najzastupljeniji, danas postoji mnogo varijacija koje vam omogućavaju da sa pločicama stvorite gotovo bilo kakvu kombinaciju koju zamislite. Nijanse sa egzotičnim nazivima kao što su jasmin, mesečeva bela, karipski pesak, zlatna prašina ili okean plava, prosto mame na razmišljanje o uređenju enterijera a zamislite tek kakvu magiju mogu da unesu u vaš prostor, u kombinaciji sa pravim pločicama.